A-e-d Vengini vira dynamica na vori Jer? Da mi si tou se, je jova, figa tata. Emo jole, kako se mi va je ponasena tebe, kako se tamet気, tankako se baćti, sificetjeje kačke abljaje, alšava je tijosto si uzet. 江du kev da ilo ležava, se jo smuset. Ja odvam u remihni se obračio pažil, na turetš, barben posluku se mošete da mi nešto, da se nešto, što ne je, što ne je baš jako treba. Ne zvuči baš. Ne zvuči u ješ tepke. Ja hustar, ne zvuči baš pozitivno. Cosmo. Bosanski, Khrvecski, Tsrpski.
Svama edanas, Amerkander. Ljepo zdrav i studije okelno. Svaki prvi četvrtak novog mjeseca od vaimo zakniževnost, za zenilje piste i spisatelece koje piszuju na našim jezicima, ako a mje ovo naši suviše neprecizno ili patetično, može se reći i na jezicima koje razumijemo. A ako neko baš voli patetiku, u vezi se jezikom koje govori, onda vi se tako odžr moglo reći da se bavimo knigama na jezicima, koje teško možemo da ne razumijemo, koliko goda se opirali politikom ili identitetom.
Neki od knigah kao ova današnja prevede ne su na nemečki jezik, ove put govorimo o novoje knizi pista, jovana niko lića, hotelnika raga, prino go što samog pista pita moš talimo je taj i gdje limo je taj hotelnika raga, nakolegi davoru koriću je da nam prokroći put, to tamo, da nam postavi, kindževni okvir pojasni kontext, tavori nače za nas pratili terad na osreina pisaca prostrabi všegoslavia i došao je tu kod mene usludi. Pozga, v davo rećnem onda o kako je knizi je da nas riječ.
Riječ je o novoj knizi, jovana niko lića hotelnika raga, da kle je to je njegova nova zbirka, priča, kratkih zapisa, literarno u obličenih razmišljanja, impresija, da kle izbori z njego ih dosada objavljenih kniga i literarnih času pisa, ali i dosada neobjavljenih proznih tekstova.
To je kniga rekav obih, u kojo se ogle da autorova, originalnost, mashtovi tosti, osčurumno, s njegovih zapažanja, kada se radi običnimi i prozajčnim pojavama i svakodnevićse, na koje često ne mi neobrećamo pažnju, ako je niko lić promatra i doživljava krozvoju osebu inu pjesničku vizuru na rekav obih o nirički način. O nirički, o nirostaroglički, san? Šta ti potrozbije vaše po tim pojmama?
Pa mislim napisa koji sanja otvorinih očiju, koji ima sposobnost da doživljava razičite viziju u budnom staniu, i koji ima talenantiju umješnost da ih pretoči u sugestinu literarnu form. Aniko liću prvoj priči iz ove knige pod nazivom uze to spiše, da je prije svih uzroka pjesanja, iskusio posedice tok pjesanja, da se da kle ono što je zapisao kasnje ova plotilo i obistinilo, postalo istinam. Tako je uzetost, ne uzetost. Ok, uzetost.
To ga je budući da o svemu to mi ništa nije znavo, u prilčnoj mjari prepalo, kao je napisalo. I ne malo puta je ustajali, i snad, da bi zapisalo čitav je redove, stihove. Ne malo puta je na zaturenim hartiama, papirčima, margi, na manovina, ili na unutarnim papiru cigaretta, zaticavo poneka dvelma za nimlibe bilješke, za koje nije bi o siguran kojih je zapisalo i to njegovim ruko pisa.
Tako niko li će već na početku tek, nije ga je odkriva činta telima, kako je usebi odkri od tu sposobnost da pije stihove, da kletov mi ječe koje on sam nije moga oracijonalno objasnita. I kako je napisav u ovoj priči, intensivnije živio u snovima negonna javi. I sa primetnom dozom samo iro nije ovu priču, za vršava sledećim prisjećanjem. Ne mogu zaboraviti da mi je davno, jožde čakom, sestra moga oca kazala da jo je žao što sam uzet.
Da nas nebe zizresno bola po imam znávčenje terječi i neznam, dali se sa poznano šću usmjemu suditi pomisliti da je gotovo svaki čovvek umetnik na određe náčin uzet. Dakle li će uzet, zanjega i u tom kontextu se odnosi na čovje kako je uvjeksa neznam kud i koje je vječite ociuta nistvarnost. Uzet, a kao pisac svoj. Tome sve asotiran na nadrealizam redsvona fransvuski, nadrealizam na pisce koji su cerpli iz nadrealno nesesno isnova, ali bogami izpića iz koje kako je kak vih opijata.
Da, kao obsesivni učitati, jako kao kaže sam za sebe, niko li će mogao byti pod raznim učica ima pročitano i tih nadrealistikih pjesnika, jer snovi i knjige su kako je rekao bilen njegoma duševna hran. Ali prijebih rekao da je tu umetničku certu na slijedio od roditelja muzicara. Rodženje 1955 godine u Beogradu, ali rano dietenjstoje provodio u hotelima u kojima su 60-70 godina nastupali njegovih rodite. Ni majka je bila pjevačica, a otacije svirao saxophone.
Da je rastavu u popularne šlagere i plesnu muziku, koja se svirala tih godina na podium i ma hotela, tadašnje socielistike jugo slavije. I kako je napisa u knjiziji priče izrasijanja, ima veliki trezor sjećanja. Na mnog je svijedskje hitove koje je njegovotaci izvodio a majka pjevala. Taj period života opisao je sam nogo sentimenta i nostalgije prema tom vremenu u koje smo kako kaže imali više povjerenja u život nego što ga inamo danas.
A kasnije u jednovnom skom nasili u čačku, uvodakle potičenjegom otac u kojem je i odrastao i sam je nastupao kao pjevač jednog muzicko ksastava. A početko v 80-ih godina kako kaže se preseli u beogradionila. Da, kako je napisao u jesen 1980-1981. Ije emigrira u rodni grad i tu je počeo da rady kao novinar. I družeči se s novin arima i muzicarima koji su se u tovrime ukupljali učuve no i beogradskoj kao fanih šumatovac. Počeo je da pije še tekstove za rok grupen.
Prbo za generaciju 5 draga na iliča ilketa i za grupu smak popularnu tada či je frontend bio rado Mirmiha ilovič točak. Ali je šinoku popularnosti sekao songovima napisani za film rediteja emira kusturice, cernamačka beli mačak. Objavijo više zbirki poezje nekoliko drama i romana. Po redako uspješne spisadelski karjere i pak se odlučijo da naposi zemijuda. Sada na ilima po u 20 stolječa tačnije 1999-1989.
Ijz protesta premata dašne mrežimu odlučijo se da napusti domovino i karjero nastaviji u inostranst. To su omogučile brojne stipendije zapiste u austrii, fransuskoj i ovdju, njemačkoj. Da odnosno ukelnu kniga vaisa rabi, švace slam. Je 2011. godine proglasne na knigu grada kelna. Da, bilo je to veliko priznanje za njegov literarni rad i njegovu knižimno stvaralašto. A nakon pomenu te knige cernavrana bjelo. Jag ne objavijo je knigu integrantno gnaziva orkestar žena koje su menam pustile.
Ova kniga koju je na njemačkom jeziku pod nazijom das orkestarder frao MD Michfer Larsen Havan. Objavila je takođe izdavančka kuća drava iz klagenforta. A nastala je na osnovu kolumni koje je pisao za sebsku redakciju radi a doječe vele. Kako u pogovoru za omuk njegu tvrdje kniževnijek dragoslav D. Dović, Javan Nikoliču svoje novaj kniji, hotelnika ragva koja je podijelje na upet cielina i sadrži 48 poznih tematskih i formalno raznoljkih tekstova. Osta je nekonvencionalan.
Bez nami re da se dopadne širokom čitalačkom ukusu. Jer pisan je za njega prije svega egzicenzialna potreba. To je primjetno i u miniaturama o izbjegličkoja pati u elegičnim opisima ženskeđepote u humoristično tugalivim, porodičnim pričama, kao i u angažiranim tekstovima oromima koji su za njega evropski narod nadaren za muziku ali za nemare. Paz boktoga po njegovom išleniu imaju ton ali ne isliku.
I evo na kraj govog predstavnjanja Nikoličevenove knjige hotelnika Raga jedno karakteristično govodlomka, u kojem se ogle da njegovaz pisatelska vještina i autorska orignalnost. Da ćemo kako to zvuči ovani klič u interpretaciji davora korča. Putovati, kako vele znalci, su previše od jednog mileniuma bežeći predvarvarstvo Mahmuda od gaznia, na pustili ognjišta u Indi, Punjab i Rajasthan, krenuli u prinu du kretanja bez kraja.
Kretanje koje valjatu mačiti kao večito izglanstvo pre nego historiskiturizam. Možda bi nih mogao pita ti o čarima putovania. Budjenje u raznim sobama zamene uvek pred postavljalo novu mogučnost da o živimu svesti sobu koju sam zovek u Pamtio, u kojo sam se probudio kao dete. Pamtim san koji se ponovio bezbroj puta. Sanjam da se budim u sobi u kojoj sam odrastao. San se izrazito javljav pred bolest ili kakvu predstvojeću životnu nevulju.
Kad godbih prenoći u hotelskim sobama, u gostima god prijatelja i rodjaka, nosio sam sobom u svesti, matricu, rasporeda stvari i namestaja, položaj prozora, ugaho pod kojim pada svetlostu sobu u kojo sam posledni put zakonačio. Na snuču otvorivši oči, za teka vši sa sin drugači i poredak stvari, izprvavih se pitao. Kada sam i kako sam dospev tu? Salzburg, Paris, Helsinki, Czacak, Beograd, KELN, KDE sam.
Odlomak iz knige hotelnika ragva, Jovana Nikolića, interpliotacij da voro koniča, a misad idemo u razgvorsa autorom sa Jovano. Dobar dan lip pozdrav Jovane Hvaljepošto si zdvario malo vremera za nas. Dobar gana, amide, Hvala Vama na interesavaniu. A ili da krenemo izpočetka odnosno, ne znam talje to početak ili to kraj i nadam se da nisam nepristojan, ali čije si ti tačno pjesnik ili pisaac.
Liczno mislim da nisanici, da sam jako prelićno, prelićno svoj, mordo by je nakaržem, ja sam samocin pisaac. Ono rsto me ne ima to je utimlativna samocja. A to, što sam rođem, sam se me otač rom po reklom, bio majka srpkinja, ma sam tu je nekog bela kafa i da mislung, sam o praktišno ovde u ovog dilo u ovu izvemli, koja, no i šim oto me nevodbaš asunja specijano, in itibroj krem na sunca, ne znači nisca.
Mijemo dovacije odnos, kaže si cigani, mi gotovo, da li si pola ili trezvod i li drjila se trijila s nimi. Sve i jedno gotovar, ki si brakli što steg matizirada. Miljela, tič je govrio, ja oni klič romski, s evski, s evski, nemački. Mlaka bašla je u trojku, u trojku me govrno. Odvok nemo o dalo gidete i teta oge, geografsko, pa da se ma približimo rječima, literaturi. Šta su za tebe rječi? Kako korstvi še ječ?
Šta je to, to mu stelto muzika, i su to biča neka, ili zneko ksna ili, ili stvo sveče, pa mu če koji bolje vidiš umraku, šta je šta su rječ? Tiši virloj integrenta na vego, kovo svešto bi heja sam rekao. Rječi su za mene bi lahko jedno tutuvo. Kako da te tega i ja sam porečima, ma moja je kute 5-6, da govrno je tako propišco, i probavljio. Rječi su dogo vrime na bi lahko zagunek, zga bi za mene i budući da sam bi jo obsesilni titovac. Nikoval sam kuturu mogovala što bi lahko neobišno.
Prvoj bilo nebijaš sa to što titap, ustendini u koricensivio. S umnjivo, sumnjivo. S umnjivo. S umnjivo je bilo zlekarab. Jeroj konzili mojo faradice, okoline, ne ocaj majka, oni su bili dodit, dodit, bili svečki muzica. Sve ostalo je imamo zabinuti, to zdal korlekarab da si jedi li, kada.
Ali kada teba višati dopisnicu tedki u varili, mojo babi, pročištati rećep, tili turgu za neplaceno stvoju, ili rećimo sa ove indikati, ove kojima, poštineće, to su mislim, tako bili tev letomani, to je vidi, to su mrke se, za tju brili puna kutsja za kova. I ne da ja pročitam, zašto zašto. Ja ona zovava. Ja ona zasa sove klovenja, za sove plava.
A jedi mi progorio malo o knizio, na ujoj kniz pod naslom, hotelni karakva objavila i zavac kaoča drava iz klagenforta, zbirka priča, krati zapisa, razminšljanja, impresije, pjesnik, pisa, co koju ulozi pisteštu, o čemu se rali. Nika nije speciano pisan, ona koja je ještje speciano pisan iz ujoj raznik počeve, to je choće nikrega koja je stanpa na kutrnu centronovu ksa. I to je meni jedna od nadaži kni ga koja se napisalo.
Posledica je samolće i života, jo to reme sam bi o bezstana, jo on da je bol, rajošom u rome fau i stuciji jednoj, onda mi injen direktor, u povrni kult hod, rekao gorynje se ten stot imene prava, kancelaria, biše ured, nikregave, jedna organizacije, revuć je na arme iz nikregave. I on je reko povredi, za ne si kreveto i tući da ovaj.
I ja sam tu živelo nekli komeseć, to sam očet, te baro laktu, te jutresni bol, te tukupno je pusho se spasim, te spasim dusu, citajte duselno korifetnije i drišući svoje asjećanja je sam rečadano znavo za terapiručko svojstvo ti isenja. I tožo sam napisalo, to je utom hotelikaravan. To je taj hotelikaravan. To je taj nukleos. To je taj center. I ja sam inači, kao frihamoni će rećemo, kao bi se reću da je da lakrupa, da laca, rica, njihovo, ja sam je lahko ličar.
Po voka ti interesovanju imam, za hoditu pocavo, da zavidim izasveta, izasvari i pojava. Išta ima iza. Išta ima, pozicija koja može biti i privijala, koja je se onda u meni postvaraju kao uzoršnje viđenjika, u nutrašnja visija, televijsje moja vijčna. Prvad pričak diger nosi naslov uze tost. Šta je uze tost? Šta je to? Ja ne ima tega, nega nega neko boljila. Da mišim da sam bio već matranda.
Emo jolek, kako sam ja ponasam na tebe, kako sam tam je, kako sam ja kam je, kako sam nači, kako sam ja, si pričaju, tebe lepujte. Alžao je tev kestki, što si uzet. Možete, ki je, bylo žao, što sam uzet. Ja od ovim nešta obračer, pažil, na to redš, ma vam su izupri zvuku, postluku samosete da mi nešto, da sam nešto, što ne je, što ne je basako treba. Ne zvuči bas. Ne zvuči u. Ja je tako je husta, ne zvuči basako pozitivno. Da sam dosni je, se upoznalo, se znači, ne veći, uzet.
To znači da, ovaj, nisiba prihabi i nisiba pri ovom svetu, nisiba stlikopri su tam. Uglamnom svetom, se sazme u turetu uzetost. Koj sam prikrajo, te odaprosivim na umetnost. No i njude koj su postlice niraznišljenju. Na oršnike filoza fe, umetnike si što verstna. Na pro se ba već umetrasim doželjajem, ovo sveta njih ostomentri su tošto in svet nudi. Ta familia, ta nevo da je sektra, familia grupa, rasa, uzetih nemarizatelse. Zomim. Uzetost kao kapija u svijet literaturi, u svoj svijet.
A razmišajem upravo. Možemo svi, nemo, visno dali smo pijsci, lini ismo. Svi uzet i kad sanjama. Snovišu, nirano, da kojiže država, u koja izkoje se miarica u nas, to je propusti ratikajšen, da pripadem. Depovići snova. Pripadem tom bogu morfel su, hypno su. I imam usovog opiš, koji imam bilavili, ki bili ki delo spikhova koji su iz snova presteklji. Kad se nožemo usnojemo, mismo, absolutna pripadnici, misso fijuzati.
U šimoro, korstani, se move i ili ona ili skljike, koje, jo nemo, koji je opiša. Nemam reći da kao razmiša da video. I tako dalje. I emoci su tako, da je plati video. Jedna od definicija, ja nevolim definicija. Lima, enem definicija literaturi, ki ženosti kojami se svićajer dolazi od od. Od borges, sa horgeruju, iz borges, da da kljvel kok. Argentijeskog posmije. Naše generala. Tako. Koji kaže, pisanje ili ki živnost, to je usmjereni san. Pisati zaći usmjeriti snova.
Si, ja, ja zbište sećam, pećenji. Na pomen borges, tako bi pisati tebolja uzkane, na lovni lagan. Usljereni san je pisani ješte usmjereni san. A, čitanje tako, že može biti nešto kao usmjereni san, i mi ćemo čitati hotelni karakvu, chwala, jovan je na literaturi, na rijećima, i nadam se da ćemo se usko ropićuti. Hvala, vana, i vosko rokučuvinja.
Čuli smo šta kaže, i kako zbori, jovan Nikolić, njegovanova kniga sezove, hotelni karakva, sjajan autor, niči, a naš, to plakni žena preporoka, nešto rani je na mije kolega da vrkorić, pisani, kolića, injegovunika, ragvu, predstavljio i svog ogla, sve to smo stavljena našu internet stranicu,
uveve, tačka, kosmo, radio, tačka, dje, e, ba, cdje pogled ina naš Facebook profil, gdje se ovih danam, mnogo toga deshava, postujo, objavljuje lajka i komentira, tu su, izmeđe ostalog sjajni videoprojekti, damir, u zemju, juda i vamo tamo, praverite, očemu se radi, nečite se pokajati odgovorno,
to na ovom jesto tvrdim podcast, kosmo, posloski, jer vaski, srovski, potražite na svi velkim platformama, naravno i so tako putem bezplatne kosmo aplikacije ili u našoj velikoj ARD mediateci, naradiju smo in live streamu, također sva kog radog dana, od 20, 30 minuta na zapodu Njemačke, u NRV, ali i u Berlinu i Bremenu, putem interneta i live streama naravno, kde jiko da se nalazite nove malo i planetimo, i me Amerkamber, to slušanja. Kosmo. Bosanski, hrvatski, srovski.