A-ETI Osemimo, kad je želimo, da se odmorimo, da sredimo misli, da sredimo utiske, prosto to vremenam je potrebno. Z drugje strane, usamljenost je naš osičaj, da nismo povezani sa drugim ljudima. Da nemamo bliski ljude, sa kojima osičemo i raznenjujamo bliskosti prismostu. U tome eravlika. COSMO bosanski-kervatski-srpski Ja sam ajem Marić, usamljenost je u porastu. Međom ladima, starima,
ali među strancima. Pandemia korona virusa je pogrošala situacijo sa svojim ogranićenima upotovanima, upoznavaniu ljudi i odlosku naposalo. No što je točnu usamljenost i kako se boriti protivne? Rozgovanem danas psihotera pevtićom kristinom potara dulović a Filip Slavković objašnjava zašto neki govore o pandemi i usamljenosti i što je sve u Njemačkoj moguću učiniti kako bi se izvuklo o dove negativne emocije. BOLje i sam nego u lošem društvu. Tako kaže jedno od poznatih poslovićsa.
Alieli to zaista tako i što ako byti sam postane, byti usamljen. Iako usamljenost često doživljavamo kao sustaniti dioživotako i dodje i prođe, usamljenost je stanie umako je može učiniti da se ljudi osjećaju izolirano i nepovezano z drugim. Što može dovesiti doosbiljni zdrasenih posledica? No ova tema je posledno zadimljiva onima koji žive izvandomovine jer statisti kaže da je među tom demografijom usamljenost česta poeva.
Ljudimo u toj situaciji najčešćene dostaje su ustal socialne podrške, a da bi se izgradile stvarne veze znowim ljudima potrebno je vrieme. Njemačka tvrtka International's, najveća svijetska globalna mreža i seljenika, objavila je 10.expet insider survey. Ovo godišnja anketa zamolila je 12.16.65 i spitalika istijeloksvjeta da ocijene svoj život i seljenika u 53 različite zemne, u 22.3.
I doksa Njemačka nalazi na 49. nesja inu mjesto, sa već poznatim prednostima poput prilika za zapošljavanie i poznatim boljkama poput komplicira nej spore administracije, odgovori i seljenika na jedan aspek životu Njemačkoj također su ostali dosledni tjakom 10 godina koliko s obavljowo istraživanie. Istraživanie najime pokazalo da je Njemačka teška za pronalažanje prijatelja i osvarivanje dubljih međuljutskih odnosam.
30 posto ljudi je reklo da u Njemačkoj nisu prijateljski nastreni prema strancima usporedi s osamnej spostona globalnoj razini, a 55 posto ih je teško pronašla lokalne prijatelja. Sve ukuplno 32 posto je reklo da nema osomnom režu podražke, isti posto tako i oni koji su rekli da se u Njemačkoj neosjećaju kako odkuće. Posledna prepreka koja pospiješuje u zamnjanost, 60 posto ekspa ta je reklo da imije teško naučiti Njemački. Barem na razini na koji bi se osjećali ugodno i nesputano.
No, što je točno usamljenost i kako se boriti protivne? Zna to moja gošća, psihotera pevljtica, Kristina potara dolavić. Ali prejnje, kolegu Filipa Slavkovića pitan imali istine utvrnjama da je usamljenost pandemia za sebe i Jesuli u Njemačkoj samo stranci oni koji su usamljeni. Trago činjenica Kojega Filip Slavković je sam nam u studiju. Filipa je kakasiti po tom pitanju, jesi se i kad osjećao u zamljeno?
Njisam, ali ako je verovati informacijama koja sam pročavo, pripremijići se zove naš razgovar u dvoje, a neosamljeno, sve je više ljudi na svijetu ili barem u ovim našim tako zvanim razijenim za njema koji se zajsta osjećaju u zamljenim. U Njemačkoj se krivice za poras usamljenosti svajio na pandemio, da su presega mladi i stari ljudi usamljeni govori se mnogo duši. Trago, medati nemaštaj problem, ali reći mi što si ti saznal o usamljenosti?
Još 2015 i 2016 su se us jednjema rećkin dažava pojavila naučne istraživanja koja su usamljenosto karakterisala kao epidemiju u modenog dob? Baš kao epidemiju u medicinskavšmi slu reći? Jeste usamljenost prema tima rećkim nauči misraživanjima od prevo, da u njemačenije za oko 30 odstvo povećava opasnost od cečanjih obodjenja i infakta. Za 50 odstvo uvećava opasnost od dementnosti u starosti i za više 50% uvećava opasnost od prieranje smrti.
Opasnosti da umrod posledice nedot stada kao društveni hodnosa. I je izloženo više ljudi, nego što je to sluče s ljudima koji pate od rećimo preterane goazanosti, to piše izgrijete u tjim studijama. Prego di nuda na jesto ga geneli sanita nispektor sjednjih dažava to je na neki način glavni kontrolor zdravstavnoksistema pri federalne vladi u Americij i zvanicno usamljenost nazova epidemijom i traživom mere susbijanja.
Savizna vlade u Njemočko je najavila također strategiju против usamljenosti, ali je u obrazlođenju kao glavni uzrok povećanja broja. Usamljenih navela mjere izolacije koje su bilo uvedene zvreme pandemije kovi da 19. U Anglosaksonskom svjetu kao da su mnogo prije pandemije korona virusa zakejučili da je usamljenost sama posebi pandemia makar unjihovimo kvirima i to nacionalne. Tako nekako, Mada Njemočko vada nije jedina koje reagovala poslili tokom pandemije.
Japan je svoje ministerstvo za usamljenost i društven izolaciju dobi jo za vrijeme kovi da u 2020. Do kirecimu velika britania ministerstvo za usamljenost dobila 2018. I Američka dažava New York imenovala svoju ambasa dorku za usamljenost i to Rudd Vestheimer kojima 95 godina a postala bilo čuveno 80 godina prošlove kako seksualni terapijot. I ma Njemočko prijeto, ali je z Njemočko i takva imenovania i pak nisu za sada planira nejli?
Nisu u Berlínu je tekstredinom ili veću sejdinom kako goda dozvemo decembra prošla godine. Njemočko ministerstvo za društvena pitanja koje se inače zvanjčo ozove savizno ministerstvo za porudicu stare žene i mlade. Prestavilo strategio savizni mlade za borburotiv usamljenosti, a pre neđeljodanas su prestavljane i preve mere. Minister Kaliza Paus je prestavila prvi barometr usamljenosti, tako je zvanjčo nazvan.
A istovrevanje svoju studiju o usamljenosti prestavljaju i savezni institut za istraživnja staronista. Podacij ministerstva od 1992-ju. Beležili su tendencije stanog blago pada oseće usamljenosti sveto 2017, kada je usamljeno bilo najmanje teksetem za lec 6% staronista. Da je od tada se beleži snaržen poras usamljenosti koji doživjavas kok 2020 za vrijeme pantemije, kada se usamljenim osićelo 28, 2 odsto nemačku stare nrešta.
Da to je skoro treći na ljudi u njemačkoj i da to je nešto ćemo se konstantno i prijčalo da je u vrijeme korona virusa se osićalo baš puno tog nekakvo negativno gosićaju. Da je u samljenosti prve su nas budu mjera izolacije koje su byli uvedene. A kako je stanje danas da li se to popravilo? U 2020 prvoj da kli šuvek pandemija ali druga godira pandemije, prema tom barometru osićanje u samljenosti bilo prisotno kod 1 z 30 odstro ljudi u nemačkoj,
a sa tom godinom se izaveršava studje ministerstva. Instituća istraživanja stroništa ima podatke izra 2020 drugu i uz biru koja stato je da je kod mnojih koji su patili zbog izolacije tokom pandemije, ostala tendencija smanjenih socijalnih kontakata čak i kada su se mere zašete od kovi da zaveršila kaca takle me rezolacije ukinote. Ovoj studi se posmno kazuje na grupa stroništa koja su posmno patili u izolacijipa su potom na neki način postali chronično ugrožene od usamljenosti.
Znamali koja su to o grupa koja su posmno ugrožene? To su prestvega osoba mađao 30 staje od 60 godina. Izrazi to je to iznajdjujice i izražano kod maladih, kot koji se od 2005-2011 u proseku u ovaj kizmju 14-17 stostopopulacije godišnje ilo osicila usamljano, a onda je taj procenatu u 2021-20 skočina 41, a od 2021-1947. Tak početkom 2023-1936, to je stopri godinu dana, što znamo iz tih podataka, trećina maladih nemaca i nemica se jošuvek osicila usamljano.
A imamo ali jošnjakih specificnosti nekak vih razlikaricimo između umožkara ce i žena? Broju sami nih ženim ožkara ce sličan, baš korecimo i odnosim zju gradsko-giselsko u starojista, analize pokazala da možkara ce više doželjavijo socialno, a žene emocionamo usamljnost, nad prosekšno često se usamljenim osicijo osobe koje se brino u drugjama, tako negoju recimo bolesti u svoje poradici islično.
Ali najznačajni dugoročni faktor usanjavnosti je činice socialnistato, osobno-sronosno konkretnarečeno siromašto. Medju punuletnimi izpitanicima koji su navali da se osicijo usamljano, ušomljano više od 4.2.20. i više od 3.2.20, byli su nezaposani, doke kojo dosoba koje imaju prijhude, kako se nekak vi životnih potresa, kao osmrtu poradici, rasta nakod partnera, razvodi, preseljenju u drugu sredinu, čak i rođene dieteta.
Znamo i da osjećaj usamljano ste mogu izazati i diskriminacije, ili mobing što vlada njemačka planira o kviru svoje strategije. Kako će se njemačka konkretno boriti proti, evo bolesti usamljano ste? Savla Znado Berlino, osinovog citiranog barometra uvodi, osad svako juna jedno sedmicu podizenja svesti, u usadnjanosti kroz društorek kampanje, ale van toga novca u budjetu za konkretna aktivnosti nema. Nego se vlada sad osljena njelavanja nevladnih organizacija i sam organizaciju volontera.
I tobaši kritiku organizacije koje se veca dba ve podaškom usamljenim gradjinima, u njemačko postoje broj nemreže za pomoć na primar mladim i listarima, pogoto u telefonski brovi, potim koji se anonimno dobija psihoška pomoć na primar. Socijno od urženja nemačka to je jedna od nevladnih organizacija, traži da da žava investirati u te lokalnem reže, kao mesta da susete, oko kojih kbisi okupljali usamljeni, nemačka fondacija za zaštupacijena ta koja jedna sociacija,
zahteva da se investirati u zvaj čestrukture koji lokalnih sam uprava zači u opštinaman, a u urženja karitas i je čitavu strategio savezne vlade na zelo čistom simbolikom očeni će da meriti nivo usamljenosti ima smisla samo, ako se izdvoja resursi za borb proti usamljenosti. Da je meni se čerim da to kritika z kroz na mjestu.
Hvaliti filipena iznosenjavih podataka, bjede to filipslavković, a dok vlada ne smisli neke konkretne korake, mismo i straželi, kako da se pomognete sami, da ne budete sami. Oto me razgovaram sa svojom gostom, Kristinom potara dulavić. Kristina potara dulavić, klinićke je psycholog i gestalt psychotera pevd.
Ova osnivacica centra za psychotera piu i edukaciju u Belgradu, zna da su psychoterapia i psychološko-savjetovania jedan odnačina, da pomogleme sebi, kada nam je teško i kada nam je potrebna podrška. A u samljenosti je jedna od tih situacija. Dobr dani, dobro došli. Dobr dan. Hvala na pozil. Evada prvo utvrdimo nekakve osnove. Kako struka definira usamljenost? Pa, evo ovako, dva pojima, koja se često koriste najzmienicno. Onašem svakodnevnom govoru, su usamljenosti samoća.
Ali, ovim pojimo, vi ma ju različita značnje i konotaciji. Samoća je odnosi se na fizičku samoću, kad da smo nisami u nekom prostoru i nenužno znači, da smo i usamljeni. Nama je često potrebno, da se osamimo, kad da želimo, da se odmori, moda sredimo, misli, da sredimo utiske, prosto to vremena mi je potrebno. Z drugje strane, usamljenost je naš osičaj, da nismo povezani sa drugim ljudima. Da nemo bliskiju ljude, sa kojima osičemo i razmenjujemo bliskosti prismost. U tome ravlika.
Da se desi, da smo mi i fizički sami neke, i da se osičemo samdjano, da se desi, da smo fizički sami, da se ne osičemo samdjano, i može da se desi, da smo okruženice z drugim ljudima. Ili sam nogo drugi ljudi, a da se osičemo jako sami. U vašem tekstodima sam pronašla podatak da sredina, u koju živimo, zapravo ima baš jakutje caj na osičaj, u samljenosti. I ali to stvarno tako. Znate kako, mi smo neodvojivi od naše sredina.
Svako od nas, utičena sredinu, da se nalazi i sredina utičena svako od nas. Prosto tu uzajemne, utice uzajem. Esada, kad da živimo u sredini, kde je fokus na komunikacij, na grupi, na povezivanju, nače to su porukje neke kojimi dobijamo i verbalno, i neverbalno. Uči kroz organizacije života, u tom društvu, u toj sredini, u tom komšiluku, toj oblasti, kako godu znamo, onda to pociće da mi komuniciramo. I jedni sa drugima, da bi ta grupa opstala.
I onda su manje šanse, da se ositi no, usamljeno, jer su veći z šanse, da razvijemo osičaj pripadnosti, da razvijemo osičaj u zajamnosti i da vidimo rezultate te komunikacije. Nače kad da mi nešto zajednost varamo radimo na tome, posle neko kdana ili neko gremena, ni vidimo rezultate togo. I onda to je ta i utica i sredine. Z druge strane. U sredinama, da je naglasak na pojedincu, kde se znači velika pažnja, po sveću je da je on nezavisano, da je samo stalan.
Samim tím nezavisnosti, samo stalnosti, kao pojmovi upučuju na to, a idem ja sam svedamogu, sam svedam uradim.
Esat, nista od ovok samo poslebi, nije nidobroni loše, nidlje ide, da mi biramo sada šta je ponja, poenta je uravno teži i poenta je u i, i, i. Nače da, važno, da mi možemo, što više, da budemo sposodni, da neke skvari uradimo sami, ali stu tako su na mi neovhodni drugi vi ljudi da se tím rezultatima radujemo, da delimo te rezultat, jer i to, što mi stvorimo, važno, da ga podelimo se drugim ljudimo. Puno naših slušate la dolazi, zapravate nekakove Balkanske, obiteljské dynamike.
Ona je nam asvima pozna, tako ona, koja se i dalje jako oslenja na zajednicu, a manje se tu očeku je nekakva individualno spojedinca. I to možemo težati procesoseće za dovoljstva i neusamnjenosti koji ljudi koji su izašlistaog ukruženja, i oceleli u društvo koja je drugačije. Kako si tu pomoći? Opetje ovo predchodno i i, ne jada biram, da ostem lojalan sredini odaklasam o tekao ili, o tekla, da prosto ignorišem, da sada živi nekde druge, nego i jedno i drugo.
Mnogo je važna integracija u sredini, u koji se trenutno nalazima. Koja godda je ta sredina, važno je da tamo pripadamo, da nadjemo načina, da pripadamo i da imamo raznenu sa tom sredinom. Opet, održavamo sve o nekontakte i sprefodne sredinaj koji su nama važniji izmačeni. Io tu je bukolno i i jer smo si mi promenili, nače ako mi promenimo sredino, važno je da upoznimo tu sredini.
Da nadjemo, kde je tu smisao za nas, desu tihrani vysadržaj koji su nama važniji, i kroz koji mi možemo da ositimo kvalite življenja ile potu življeni. Pojem te aida nadjemo sličnosti. Da vidim šta tu još ima za mene, što ja neznam. I onda uvozimo u jedan kreativni proces odkrivanja sredin. Šta ovde ima za mene, kako ja to mogu dotkrijem, dobro povoznatačka su naša interesovanja.
I onda krenemo da vidimo, kde ta interesovanja da li se neko time bavi, dese bavi, na koji način, kde mi možemo dose uključimo, nekako kao start na pozicija, je to jako važno. Opet mi ne zapostavljamo komunikacije i veze koje smo predhodno izgradir. Tako da uključivanje i sto grazloga važno. Mijem mi ne možemo ves sredine, to je neka naša existencijalna realnost. Kao lecimo kise oniku prostoriji?
Mi ne možemo dignorišemo, ako nema doveni no kise oniku prostoriji, mi spontano ustemo i otvorimo prozo, otvorimo vrata, sprežda to, što smo ston sredinom povezaniti i reagujemo. Isto je sa pripadno šču, kad je su drugi ljudi upitani. Jako često ekspeti tako zvani, spominju kako, manje nih ima onaj osječaj da im ne dostaje dom a više nih se osječa usamjana.
I mislim da je tuta neka kova osnovna razlaka, kak je u današnja doba kontakt sa starim ljudima i starom domovinom, je lakšo odrožati zbog interneta telefona vi do poziva i svega. Ali više za pravo je posla neka ko načan da sa vuklopi u tu na usredinu. Pozim toga, visna spominja ali tako zvanos strukturiranje vreme na i šest mogućih načinno, na koje možemo organizirati svoje vreme. O čemu je turjeć?
Psychiatr Eric Bernd koje je porac psychoterapiskak metoda transakciona analizam, on govorio načinu na koji mi provodimo i strukturiramo svoje vreme, znači kako organizujamo svoje vreme i kako to u tiče na nas. Esada u kontekstu usamljenosti načom pominje šest načina. To su povaćenje rituali razvonode, aktivnosti, igre i intimnost. Povačenje podrazunava izdvajanje od drugih ljudi. Značimi možemo fizički, da se udelimo i da budemo sami, ili u društvo ljudi, kad se izključimo.
Možemo da sanja, rimo, da maštamo razmištviamo o nekim planovima, o sledečim dano, o sledečim oba, vezama i tako dalje. I na taj načinni smo distanci rani od ljudi. Ili fizički, ili jesmo u društvo sanim, ali nismo sanim. S jedne stranu. Ima u sluvno rečeno bezbeda način, tika da zaštiti mo sebe ako se bojimo odbacivanja, ako se bojimo nekog povredivanja, ali smo zaštićeni i od kontakta sa drugim ljudima. A samo u kontaktu sa drugim ljudima, mi možemo da se povežemo sanima.
Tako da taj način povaćenja, opet, opet je rečoravno teži. Ne kad na mije potrebno povaćenje, da sredim utiske, da obnovimo snago, da dobijemo novi ide. Z drugi strane postoje ritual. Rituali su jedan društveno programiranje način, u kome svak od nas, svoju ulogu zna. Načikalo ritual na kokto zabaviti, ili ritual ono pozdravljanja. Svak od nas zna, šta kaže šta move drugi odgogoriti, ili koje temese, neodpočinju prosto, koje teme, ne delimo sa drugim budima.
Rituali nude, odde je već direktan kontak, nude prostora, da mogu da prerasmu u nešto više. Razomod je su način, na koji mi ugodno provodimo, vreme bezobavesa. Rekimo časkanja na nekom oficjalnom skupju u Toku Paoz. Ne oficjalno se ljudi okupljaju po nekim svojim interesovanjima, časkaju na neki teme, ali ošlo na karakteristike imije jedna neobaveznost.
Nači, sako može da se prikliči, da se udanje, da se ukliči, nema neke čvorste strukture opet, budemo u učnosti, da mi ostvarimo medju sovom kontakt, ali atmosfera ležerna neobavezna, a može da se pokrene neka tema, koja je nama značene, koji bi smo želali, da li da li da produbimo, da iztržimo, da se prepoznamo sa nekim jodima, da smo slični u nečemo, diamo slična interesovania i tako dań.
U aktivnosti spadeju stvari, koje su vezene za našu spoljašnu realnosti, ovdje, sokuz, da mi postidnemo neki ciljane, obrazovani posao, hobby, različite obaveze, su vrlo strukturisani ciljane. I aktivnosti nude, mnogo prostor za komunikaci. Ako i skoristimo obrazovani, mismo u školi se edeli z nekimu klupi, imamo razre. Istavno tu postoji neka razne, na postoji neku poznavania.
Znači nije su samo, u skoristicjowej primjer, znači nije su samo školski predmeti tema, noge druge teme izlaze odarde, i zato mnoga prijate istva datiraju još izperioda našeg obrazovania. Zato je osmijemali vremena prostora, da smo u fizičkom prostoru za jedno, da više nas ima priliku da se vidi pa da svako po svojim interesovanjima, prosto pristupri nekome, sako im na razi sličnosti. Znači ako mi vezbamo za datke matematike, imamo temu, ali iznajdje tih za dataka, mi nogo toga razmenimo.
Mi razmenimo i skrenu brigu, mi razmenimo različite komentarje u poznamos. Z drugi strane postoje igre, koje su različite strategije, koje koristimo umesto autenticne komunikacje, one su najčestče neprijatna bolna iskustva putem igri nečemu stvoriti kontakt, već upravo su protno. Svako od nas završi na neki način povredжeni i nezadovoljan, a što se tici in timnosti koju Erik Bernd po mine, kad gom koristimo bukvata sve bliske, spontane i poštene odnoso.
Nači ne možnu običe, na značenja ovreći, već sve o no što smo mi deli kavičina nas ositila blizak pošteno onos, da smo mi opušteni, dii ma mo poverenje, da prosto znamo, da je to neka osoba, sa koje mi možemo da budemo ono što je smo. I kde nismo u poziciji da se branimo dosičemo strach, već mo to što je smo. To su ta neka ovako šest, podeljena na načina, na koji organizujemo svoje vreme. Možemo li mi biti u situaciji, da zapravo ne prepoznajemo da jo no što nas muči usamjenost.
Paznate kako technički možemo, ma da ako progovorimo s neki, i ako počnevo da pričamo, vrlo često in najčešće postemo svesu. I opet dolazimo da toga važnosti kontaka sa drugim jodima. I al dovoljno je, pošto stereklji ono što nas muči, dovoljno je da krenemo, da podelimo s nekim, šta je to što osicemo, šta je to što nas muči. I veću spostavljamo kontat i sa drugom osoba mi s sobom i počinjamo da pričamo, o no mi što osicemo i što proživljavno.
I vćičemo, neče većemo postati svesni, više nismo sami. Mi u tom trenutku, kad progovorimo z nekim drugim, nešto ovako, lično, više nismo sami. Ja snede svaka osoba slučaj za sebe. Ali postelji neki sem tomi, ili osjeća, ili neznam načinji ponašanja, koji su znakda našao u samljeno stevišanji problem, koji će se rešitijemo ovako samo cebe, veće potražite strušno povoći. Za to je važem razgovoš.
Važ za to, da se ne bi oslanjali na našu samo procenu i jevoga opet ta važnost kontakta sa drugim jodim. Za to je važno da smekim pričamo, ili da mi imiciramo razgovor, ako primetimo te neko nama blizak prosto drugači, da se promenio, da imamo u ti sa daga možda nešto muči. I onda mi iniciramo kontak. Načiniciramo, možemo, mi da iniciramo kontakca drugom osovom, ako mi nešto primetjemo, ili kad da ljudi drugi ljudi prizna za nama i pripiju, primetiju sam, primetiju sam tojto, da li je sve okej.
I jevoga opetuš postavljanje kontakta i važnost to obrazvovo. I odavde počinje povezivanje konta, padalje. I tu već stvaramo velike šanse, šta god da je da ta osovanije sama. Već smo mi tu ili neko je pitao nasta, ni smo sami, stom osobom smo u kontatu, prijvamo priliku da popričamo pa da stignavo do nektu. Hvala vama novom, ivo važnom razgovoru za mnoge, sivu nasam. Molim hvala vama na pozivu. Bila je to Kristina, potaradulovic, klinički psiholog i je štalt psihotera pev.
Tvoj podkast u Njemačkoj. U Njemačkoj kao što smo čuli u potlijnih nekoliko godina znate noj porasta obrojljudi koji se osjećaju usamljeno. Ministrica za obiteljska pitanja, Paus predstavila je prvi barometar usamljanosti, ali strategi usavezne vlade za borbuproti v te usamljanosti. Čuli smo i da jova tema posabno zadimlje vognima koji žive izvondom ovine, jer statizdika kaže da je među tom demografijom usamljanost vrločesta pojava.
Potrebno je vrijeme da se izgradite i stvarno povežete s ljudima kada ste na novom jesto. Stoga i usamljanost po nekacamo reflex kojinam pokušava reći da moramo uspostaviti nove vese. Usamljanost moža poslužiti kao pozivna budjanje. Da napravite per vikorak, da upišete teća jezika, lokalnu teratanu ili se predružita u neku Facebook grupu, gdje ljudi traže ista stvarika u ivi.
Da je takarži da se fokusirate na pozitimno, da se koncentri da te na uzbudljiv aspekte života i da se ne libite od prvo kora kao komunikac iz drugima. Kao što ste čuli u današne epizodi, usamljeno se nije veza na samo od jenu skupinu ljudi i vrločesta se rešava vrlojednostavno. Kontaktom. Bila jevo ješen nepizoda podkasta ko smo bosanski-hervacki serbski.
Svama smo i sutra kao i svaku grano gdana, kako naradiju, tako ina live streamu, ali na svim većem streaming platformama, kde inače slušate svoje podkaste. Kada smo većko tfejzbuka i ostvari manja kontakta, zapratite nas i tamo, kako nevi ste propustili ništa izradionica našek tima, a vašek podkasta u Njemačkoj. Ja sam aja uživajte ostatku dara.