Madam JAVE A-A-D Nije lako biti pojedinac, nije lako biti individi ovo. Čak yoga imate keo ću osnati z nasihr vjuxla. Čak i akademije u numerli te titu stvaraju majl'e. pelvis, nas jalo smoramp katva je misleading, ne što što ga ratiosli neč to ventilation? Ale midžu amidima хочетenje, i ma puno oni koji očili reći pravo rećili ono... reći... i koji nisu pametni, a to znači, među pametni ma i ma i budala. Cosmo. Bosanski, Kharwecki, Srpski. Svama i Danas, Amerkambi. Pozdrav i studija ukelno.
Danas se bavimo evropom, koja se izgleda u zadnje vrime mnogo bavi nama, my sim tu prije svega na nedavne parlamentarne izbure u evropskoj unij, tokom koji se mnogo govorilo o tako zvanim migrantskim temama, i na kojima su desno, odnosno desno ekstremne stranke,
za bilježile dostav uspjecha, ovih danase obriselu i šire pregovara i dogovara kovi treba opreuzeiti koju funkciju na kormilu i upotpalu u blju evropskij unije, a ovih danase u njemočkoj održava i evropskoprivenslu u futbalu, a mi ovo je veliko je temi odnosno idei, odnosno političkom običanju,
za nekoga možda razočaraniu, pod nazivom Evropa, danas pri razimo iz jednog dostav posebno gugla, najime prije talčno 25-kodina 1906-1999-kodine, podpisa na je boljnska deklaracija, njencilje bio da poveže unijversitete ciele Evrope, da ponodimo bilnost v studentima sih evropskizemalja, od 149 malja podpistica boljonskog sporazuma, konkretno da studentima o laksa studije da mogu da diplomiraju u jedno evropskoj zemlji, a da mogu istriili u drugoj Evropskoj zemlji.
Poro je toga ne treba zaboreviti da ide ja byla i u tome da studenti kasni je laksi je nađu posao na zajedničkom Evropskom Teržištu Rada.
Pidamo se kako stvari 105-kodina kasni je u politički nesta bilnoj i nebaš tako i delično Evropi, boljonski sistem studiranja, lepa priča ili potpono pogrešnog utopija, o boljonskom sistemu visoko u školstva koji je mnogo obečavao i koji danas možda i švijeg nešto obečava delgi znak pitanja, najprira zgovaram sa kolegnicom a idom kožar, a kasni je i sa profesorom Jevalom sokolovčem, koji je predavav na razni, mu je vrizititi na širove vrope, ali kao što rekoch najprije a idah kožar.
Tragočinjenica. Pozdravaj i da ti si bilo studentkinja, kadaj je boljonski proces bio još upovoju, šta je to značilo za tebe koja si oslo ne studije, završla postarom sistemu, a onda posti plomski studije po evrovskom boljonskom sistem. Da, a mire, to je bilo dajavne 2002 godine, znači 3 godine od boljonske declaracije, misudeći pom mom i skuztvu, mogu dekašem da je zajista od kolegke pado groba, meni bilo najlipšte to boljonsko studensko doba.
Uprova tamo bilnost koju si pomenju, bila je velika čar studiranja, jer na kosovo sam u prištinji, završila filologški fakultet, i akademiju umetnosti, kakošto si rakalkao oslo ne studije, a onda postljedi plomski studije, u postnihercigovini, u sarjavu i u italii vertinaru. A jedanom objazni šta prestavlja u objavnosti boljonska reforma viskog školstva, koja još vje k živako idea. To je reforma načinna studiranja na uniwersitetima učitavo je vropi.
Ciljove reforme koja je stupila na snago 1999 godine, je bio da se postavi jedan uniwersalan evropski standard studiranja. Ta istandar podrazumeva osnomne i pozdiplomski studije, bećla i master studije, kako sad kažu. Ukratko način da se stvori autonomni evropski uniwersitet. Što bi se reklov kratko studenska evropa veskranica? To zluči dostavu topiski pogotovog 2014 godine u evropi. Svaka ko.
Ide je se spoje studenti svi hevropski semalja, kako bi se bar isperspektive studiranja, uklonila i granica izmiđu evropski država je super. Stvarno ali da studenti budu ocenjivani po istim kriterium i malu celoj evropi, odnosno po sistemu ESPB-bodova, a ESPB-znacji evropski sistem preno se bodova. I to je stvarno jednostvarkoja omogućava uniwersalnost evropskih studija. Jer ako nacin ocenjivanja je isti u celoj evropi, onda je ilaši studira ti u različiti tim zemljama.
Priznavenje diplomaj je on da je pojednostavljeno a na kraju, ali nej poslednje, timi se stekla mogućnost boljek zeposljenje. Konkretnu kako je to izgledelojstvoje perspektive? Ei izmoj perspektive je izgledelo tako da sam kao studentkinja svatila da je ideja osnovnih. Diplomskih studija koji sam znavrušila na kosu, bylo prosto da studira. Esad individualna je stvarno, da se mi malo super profisor je stvarno, pa sam zafalijući njihovoj podršci mogla da se razvija.
Studira sam dva fakultete i nesvakom od njih je treboro sama da se snadjem zan literaturu i opremu, da pošto je modredje neisbitne rokove, kako je sviji, da pohred stručnih predmeta, polažem i predmeta koji imen izu interesovali, rećimo predmet odbrane i zaštite, razlapas pusku. U kredko je to imala sam mogućnost da završim studije zršonglira i učim između sobsenih finanziskim mogućnosti, odnosno moje porodice, materijeku ju volim da učim i materijeku ju sam morala da učim.
Čenim se da bi bilo neministrat reutno u Njemađkoju, takože želi odbran zaštite u školju, ale to je da druga tema, a što je sa evropskim postiplomskim studijama? Esa drugi strane ideje postiplomskih studije koji sam završilno po bolonickoj reformi, je bilo drugačija i svakakom za mene atraktivnija, a i za sve ostane, jer imela sam prili kudavidim kako se to studira u inostranstvu? Najpreboznej hercigovina apotom italia, a to ne znači da se se usrela sa uslovima samonna universitetu,
već i uslovima udruštvu. Infrastruktura, javni prevoz, funcioni sa ne dnevno kšivotta, potom imala sam stipendium, plaćene putne trąškove i bezplatam pristu pliteraturi u universitetzkoj biblioteci bolonje. Kojegi sa kojima sam studiralesu, govorili razlišćita jezike i to je bilo super, pasmonda uglomnom komunicirali na engleskom jeziku, išli smo zajedno na studiska putovania, ako ja nismo morali sami da organizujemo, nego se nam pila ponudjena u akvira studija.
Drugi uričima teslo živla nešto kao studensku utopi u kroz svoje izkolstvo, mogoli to očekivati studenti javropi danasu. Eto zahteva malo. Svada, namlazimo da trežih pintar. Malo, odgor i za okukje, jer nedavni izbor i za evropski parlament su pokazeli, da su desničarski partijemi, žumno hadima snatno osnažile u odnosu na predhodne evropskje izbor.
Dracimo Norveška, Polska, Italia, Magerska, Francuska, Portugal, i još mnog je drugje zemlju Evropi i du u desno, konkretno u nemačko je desničarska partija AFD, i žumladima za dve godine osnažila za 6 odstvo. To pokazuje studija instituta Sinus, Jugen studije 2000 filmu svansih.
Po toj studiji, mladi od 14-do sedam nezgodina, nebrenu sadam nogo o studiranjuj putovanjima, većim je na prvo mestu priga o inflaciji, o ratu i sigurnosti, kirijama koje kasniu u životu nemogu da priušte, rezikociromaštvo u starosti. Sviti stráhovi, mladih, jačaju desničarske pokrite, ne samo u nemačkoj. Pomeranje Evropi u desno, ne ide u prilog, takle idei autonom noga Evropskog universiteta.
Skoro sam vidala jednogoreketuru, na kojo je čavek prikazan, koje mapi sveta, traži i kontinent Evropa, a deča koji je gepozmatra pokazujem u prstom dodem, mao dalje u desno, da bi je našao jer se to Evropa tamo pomem. Svita stráhovi, mladima, usvarima i uporište u onome što teži vljava jo koja realnost. Oda, Paši krajem, proslog mesetcu u glavnom gradu Albana i etiranji, održana konferencija, zemalja EHA, odnosno European Higher Education Area, u prevodu Evropski Prostor visu kogo obrazovania.
EHA, koja podržava u bolansku declaraciju kao što si rekal na početku, ima 49 zemalja podpisnica. Na toj konferencij je uprov, bilo oreći o tome, kde je bolanska reforma izneverila Evropska očekivanja. Ono što mi se posledno dopalo je to, kako je zamenik precednika, nemačku k syndikata, obrazovania i nauke, diki veak, shaft, ecijunk, un visan, shaft, odnosno GF, andrea, skeller, prokomentarisa o nemačku učešće na toj konferencij.
Keller je poručio, da bi minister nauke, savezne, zemlje, zarland, Jakop, Fomvajceka, na konferenciju u tirani, trebalo da govori orošavaniu problema bolanski reforma u nemačkoj, a nedagovori ošminkanjoteref. Jeljan Dreaskeler navil koji su to problemi koje njemačka, ima primjeni oči bolanske sistem studihrania, ako je neznači, šminkanjem. Keller je najprejista kao da bolanska declaraciju nemačkoj nije postikla svoj i glavne ciljeve.
O nje navil, ve tek se da mnest odstvo nemačkih studenata studihralo u inostranstvu, i ako je cilj bio da to bude bar 20 odstvo. Razlok za to je nedovoljna financiska podroška. Nemačke svojim studentima jehto problem su pare. U omtrinutku samo je da nest odstvo nemačkih studenata, dobija bafok. Odnosno bundes a usbildom kwerderu unkske zets, odredjenu vrstu studencku kredita. Doktvetreći ne studenata mora u studije paralelno da radi.
Raz mu stipendi, koje takođem, ako će dobiti ovdu nemačkoj, nemugoda pokriju trošku ve studensko k životta. Zamjenik precenik s indicata, obrazumani i nauke, Andres Keller, je zaključijo da bi nemačka. Trebalo da ozbimno pri istupi rešavanju pitanja iz socijalne dimencije bolanske reforme viseko. Aha, ne daš minka, kako bi se rejla? Aha, ne daš minka, što je minister, saves ne zemlje, zarland, jako bfond bajt zeka i rekalo da neći biti slučaj.
Da na pomenimo, da osnovne studije u nemačkoj, znači bećela, nisu našli dober pri istupi trežiš tu rada bar ovd. Pa da vidimo kuda nemačko u okviro evropskih universitetaj dalje ide i kuda ide autonominij evropskih universitetu opšt. Samo nedalju desno opšt. Fala je počuli smo šta kaže a i da kožar, a ja u nastavku o Evropi, o njenim universitetima, o Evropskim demokradskimi djama i demonima, razgovaram sa jednim pravim evropskim profesorom.
Trebalo sokolovic, posansko hećegovajčki istocijolog i politolog, predavao izmeđo ostalog usaraju, usloviniji, austriji, njemačkoj i norveškoj, objavio niznaušnih radova, posidna kniganosi náslov, apori je demokratije, kniga, koja se bavi demokradskim za vrzlamama, kojo su Evropi treno odčikledno na sceni. Više o svemu tome u nastavku. Kospanje sokolovic, ljeb pozdraviti skelnak, hvala mljepo što st izvoljimalo vremena za nás najprije. Hvala ljepo na pozivu.
Više već duže vremena bavi te pitanim Evropskih, demokradskih vrjednosti i demokratijom u Evropistim u vezi, sveć prile desetak godina govorili o metamor fozit transformacij, promjenje Europy od kosom politizma do mega na nacionalizma, kako izleda vaš stav danas na konedavni hisbora z Evropski parlament, kako je to metamor fozu Evropa izkusila posidnji godina? Ja se bavim demokratijom odkog sam izgubio na izborima u bozni Eršegu ini prijerata. Tak ja postavam je to zanimilo.
Od wasm ona preknutna koje izborna za koju obciju. Bylo sam kradidav za preceni što bozni i Eršegovine i srećom izgubio. Kako zna što bi bilo da sam pobijedio? O lakodam kažem rad. Mislim da je demokratija ambivalentam pojem. Bokto ga što počivan na jedno i odvije osnamne vrjednosti, jedna je naravno princiv večine, a druga je princiv slobode. Mnogi ljudi prihvata i u demokratiju sa odušavljenjem zbog toga što. I za toga stoi pojem slobode.
A mnogi smatra i u da je sloboda varlina i jeste varlina. Ali zabora bi da je u etici, svaka varlina ima i svoje krajnosti. Može je biti vješe, a može je biti manja nego što je potrno. I u tom sučaju te, tako zvanje varline su u stvari poraci. To isto se odnosi in na slobodu kao osnovu demokratij. Da je demokratija je došla, ali ponekad, ili ponekde sa viškom slobode, a nekde i sa majkom slobode. I to je bio razdog zašto sa sjati ime bavi.
Zašto sa vrekao da bi trebalo imati na umu da je Europa nekada u duhomnom smisu, u teoriskom smisu, bila orientiranam prema kosmo politizm. Takle bi da odbila otvorina. Ale z druge zdranje, ono što rijeti Europi, komom sudu, jeste ideja, koji sam ja prvi put iznjona nekoj konferenciju on dvonu, ideja mega nacionalizma. Najme neki od vodjeći evrovski politićaka, na primarma, kao smerkel, gospodja Merkel, ili karavan izbrijanje, su rekli, ne multi kulturalizam do živio neokspje.
Što to znači? Značo rito da smo mi koji nismo zadvoljili kriterje europeizma da smo vižak u Evropi. Ja priznajem da je Evropa Kršanska. Ale to što ja kažem da je Evropa Kršanska, ma da ja nisam Kršanim, ne znači da je slućen bilo koga drugoga. Evropa najma pripa da je a te istima na izad Evropi živre i Evreju švjek, a evo i musimari. Takle ja mislim da je oma ideja koja dovadi u sumim multi kulturalizam opračno oprasno provodat sa moja Evropi.
Ja samo kao seku arna politika zvojemina, ona može biti osvarena iz zadrogje i biti na strani multi kulturalizna. A edeteljte se malo posetimo vašem iz kustu. Vista radljika o profesor na Sarajevskom universitetu Pavonda, na universitetima o ljubljani u slavjeni, Pavonda o gracu, austria, Heidelberg, Njemačka, Bergen Norveška.
Što je značilo iznači z vašne perspektibe biti profesor nevropskim universitetima prije i posliču da neboljonske reformoreca, nekoliko riečio vašem rado za studenti, maj vašem Evropskom iz kustu kao profesor. Moram o reči da je vaše biti nebremati ješko. Madaj, tema, vrlo jednostav. Ne ime, šta treći o onome, sačem se ja dobrinj je lob neslaše. Ne ime, ja u bojanske reformi ne vedim puno toga, u sadržajnom si mislu, bitnom si mislu uvažnom.
Bojanska reforma je išla, kao bi rekala nekursu, standardizacije obrazomno sistema, visokog obrazomno systemu Europi. Šta je u stvari svarhate bojanske reformi? Šta je svarh u mrizeteta kao tako visokog obrazonania, pomom sudu to su brlo plemeniti visokiti ili, to su isti na to je, pravda, to je vlasti narodaj, tako da je i tako da je, sve on je vrjednosti napojima se za nas institje. Maju tijem, a ima postaviti sasim praklično ili boljarići pragmat skopitanje. Šta se dogajrža sa studentima?
Umutari Eurooške unije, kao da dobiju ste pendju, zne kao vrlo bogate zemne. Misam sigona nače se student iz Bugarske ili bumunije, kao dobije ste pendju rađemo kembriču ili oksbordu, per se vrati u svarju zemni.
Šta više šta je posledica, kao da je stotenja, možda je hija, da je studena, kao je izvan evropski zemalja dođu u Evropu da studiraju, da liše oni ostati tu, kao što nogi maštaju da dođu u Evropskuniju, iliše se vrati u svoji zemniu, da tamo se bore za istinu, za pravdu, za prospiriteljice, za dobro sreću svoga narodja. Ja postavljam pitanje šta je posledica boljanske reformi. Oto ga zavisi šta onjoj možemo reći.
Dalje ta pozlice, brain, brain, nažalost i mislim da li je da dobak dio talentovani, produktivni, kreativnih madi, ljudi. Pane sa obnadi ljudi, nam čekli neki profesori, kad da dođu, kad ime priliku kao ian konsoconca, kad da ime i priko je da dođu neklo zenju poplut Norveške danskje, njemačke, malo, če raznosti prijenago odluće da se vrati.
Zato bi ga rekavde odgovornost u pravo Evropski Uniju, odnosno, ministara obrozovani u ulojmi, koji mislimnjama, da insistili na nekoj vresti uzajamo odnosi, da insistili na odlasku, njemačke istu odnata u Bugarsku, njemačke istu odnata u ugrećimo gažu, njede možemo. I tako da je, i tako dje. To zdakhe stvari, o kojima možemo razgovorite, tako na konekzakno istraživanja posledica boljanske reformi.
To dovo zvuči, štačno kad 25 godina poslije boljanske reformi, se više mladih ljudi izleda ide u desno, podržava desno po politiskje partije. Kogljajte na to, to mnogi ne mogu povirovati, da som mladi ljudi od jednom skrenili u desno, svi sočak i da će iči ki što pravcu ekologije i progresivnih snagam. Međutim nešto drugači se da šava trenutno je vrop. Pa, eto rećimom, to mogao biti moment, na kome je polojanske reforma u stvari poklek nila.
Polojanske reforma je u izetol smo istlu, in se sira na tako zvanoj desi do laju izaci. Ne treba biti nije, nije, vesni, treba biti što je moguća ližet centru. Da na sviše kao što vidite te partije koje se nekadazvalje, komunistićke, socialistićke, socialdemokratice, anarchistićke i tako lede liberalne, skorada ne postoje. Što se događa? Mladih ljudi to zbunjeni, nadi ljudi idu za, kako bi reklamom politićke i partije. Ne za sadožajem njegovij programu.
Na nisam siguran da je termin koji se 11 u ropi, u potrebljava populizan, baš precizan. Oni više zvučika u femizamo omoga što treba pravi, nimenom nazvati oto je nacionalizan. I nacionalizan nije samo moženja premadrogina. Nationalizan je nešto, ja bi reko antropološki, nogo dubije. To nije nisamo i samo fobia, antisemityzam, ne euro skepćicizam i antje amerikanizam.
Umijesto toga trebolo bi drážiti prave, temeljne uzroke, nacionalistićkom opredinjenja pre je svega, ma di ljudi, ali stari, moje generacije. Vižimo dobu anti individualizm. Ljudi prestaju biti ljšnosti, prestaju biti individuali, svi se povode za nekim kolekTIvom. To ne moja robiti nazistićka ili, nacionalistićka ili, neka partija. To može bi ti bilo kajabrista k kolekTIvizma.
Od evo kojošo sa najavori, da ćemo razdvarati od futbarski utakmica, pa dorećimo tih milijonom nadi ljudi, koji idu zda neću da ih imenuje. Ili to može jednostavno na jednostavnij put, manjak orientacije, vodij kanacenogiznu, joj je velo lakoze obuči dresrećimo i priklonce neko je reprezentaciji tri nautno ulca, nego razmiješati sve on glavom. Nije lako biti pojedijenac, nije lako biti individualom.
Čak toga imate kao što snaci iz našelji skusla, čak i akademije u niverdjetjeti stvaraju taj oblik masov ne svijesti. Daželo smoram, da vam kažem nešto što samo da nešto dopasi, ali među pametnima, ja mogđer, vresimo, vrsta, ma samoga sve, ima puno oni koji od šoli reći pravo reći rjomu, reći, neško i nije su pametnje, a to znači među pametnima ima i budala.
Na završimo Eurovskim previenstvom u futbolu koju je stamo malo prezpomjenili, pratitili tu priču koliko Eurovskej vrjednosti i demokratije ima tu u igre? H, agredajte, sport je brova ražnostva, sport je nas i ekonomski plnansijski brova ražnostva. Ale bi poćetio da našnje dovo je vrvo opjećit ovog svijeta, na ono dooba od koji mi navodnu učima, na stare gorki, stare gorki skoro da ninsu toli za kolekтивne sportove.
Ja mysi da ova obzjednu toli z kolekтивne sportove na arka u što je reći smo košarka, hokvinaljedu, ali iznac svega futba, no si sa sobom brovo opasne socialno psihološke posledice. Ja vo da me nesmak jete kao da sam proti svij mogući kolekтивne sportova. Ja i dan da nas idem nokta, ki mi se odboj kaške, znate zašto. Zatro što smatram da je odboj ka jedinji kolekтивne sport gentlnanske, gili arje stokrasko od karaktera.
Između dva tima stojo nam reža, nikada se oni ne pobiju, zmeđu se ve kao što se rade. Kutbavari ili okniarši, tako da je, tako da je. Nevo šali osam se na kraju, ali. Neko bi se sad da usudio reći lako vam je tako ogovori, ki se bo ostani herzegorni i kvalifikovala nevrlovsko provienca. Svaja, taj zda. Nima, te pravo. Profsto, gemam za koloći, puno gommnogo hvala na om lijepom razgovoru. Sve najbolje i čujemo se uskoro.
Hvala om lijepom na pozivu pozrovnjavam sve moje prijatelje, mu njemmečko i koji ima dostavu, kluči jo ne uberliven i ajda da. Sve na kraju. Šli smo šta kaže i kako razmišlja profesor Jamal Sokolovic izboznej herzegovine politoologi sociologi, jedan od njegovih radovanosi naziv, Evropa na razkresticiji od prvaka u kosmopolitizmu do meganacjonalizma.
Ne što ranje nam je a i da Kožar pojasnila pozadinu boljńskereforme, koja je podpisa na tajčno pre 25 godina, s atcilim da poviježe universiteje deciele Evropi, kako je to smo stavljena na našu internet stranicu, u vevi veja tačka kosmo radiotačka DE.
Bal se pogledina na naš Facebook profil, desi ovih tanam nogo toga desa, va postuje objavlje like, komentira, tu ši zveđo ostologi sjajni videoprojekti, damir u Zemijčuda i vamotamo i raznii drugi zanimlivi klipoviji u vezi sa Evropskim prvjenstvu, njemmečko je podkast, kosmopolski rvaski srelvski, potralište nas nasi velkim podkast.
Platforma ma naravno i što tako putem bezpatne kosmo aplikacije veliko je ARD mediateci, naradijuj s moj na live streamu svakog radnog dana od 20-30 minuta na zapadunjem arke u Enerveju, ali i uberljim i bremeno, putem interneti live streama naravno, kdje goda se nalazite, mojime, posljanja, kosmo, bosanski, chrvatski, srelvski.